"Vo imja Otca, Sina i Svjatago Duha". Raspece u rukama svestenika tek sto se dotace glave zene od 40-45 godina. I najednom... jezivi, zverski urlik uzdrma poboznu tisinu hrama. Nepoznata, ali strasna sila sirotu zenu bukvalno odbaci od krsta. Njeno krupno telo se iz sve snage strovali na pod i zgrudva u groznim trzajima. Gomila koja je dotad stajala tako zbijeno, da se cinilo da nema gde ni jabuka da padne, gotovo u trenu se razide. Ljudi su, stiskajuci se jedan uz drugog, sa sazaljenjem i uzasom gledali osobu na tlu koja se previjala, tukla, tresla, rikala...
Ovo nije odlomak scenarija nekog filma strave i uzasa. zivot nam, kako se to cesto desava, prikazuje prizore strasnije od bilo kakve uobrazilje. Opisani dogadaj desio se u zbilji. Mesto radnje – Trojice, Sergijeva Lavra, u Rusiji, gde je iguman manastirske bratije, otac German, provodio svoje uobicajeno "ocitavanje".
Duboki korijeni
Rec "egzorcizam" (ili "zaklinjanje") verovatno nije poznata bas svakom coveku. U starini je tome nejasnom izrazu odgovarao prostiji, ali nista manje jezovit naziv - "izgonjenje besova"! Prakticno svaka religija, medu njima i hriscanstvo, priznaje postojanje tamnih sila - zlih duhova, demona, koji obitavaju u podnebesnom svetu i potcinjeni su knezu tame koji je otpao od Boga. U razlicitim otkrovenjima on ima razna imena - Ariman, Iblis, Satana. Ipak, njegovu sustinu svugde jednako opredeljuju - neprijatelj ljudskog roda, pokvareni lazov i bogoborac.
Prvo spominjanje egzorcizma u hriscanstvu nalazimo vec u samom Evandelju. Isus Hristos je iz ljudi obuzetih ovim adskim (paklenim) bicima puno puta izgonio besove, koji su pred Njim drhtali. Medutim, mozda najveci utisak ostavlja odlomak iz Svetog Pisma, u kome se prica o tome kako je nas Gospod naterao zle duhove da se presele u krdo svinja.
Najiskusniji hriscani u duhovnom zivotu nekada su dobijali moc da izgone necistu silu, zapovedajuci joj imenom i silom Hrista Spasitelja. Medutim, rad ove vrste prepun je veoma teskih posledica i u svim dobima iziskivao je od coveka neverovatnu naravstvenu cistotu, vladanje svojim telesnim nagonima i asketski zivot. Niposto se nije mogao svaki Hristov vojnik, cak i onaj prekaljen u duhovnim bitkama, odvaziti da stupi bas u otvoren okrsaj sa silama pakla.
U najtezim bitkama sa besovima, necisti duh se useljavao u samog zaklinjaca. Tako se u Delima apostolskim (19, 13-16) pripoveda o nekim nadriegzorcistima: "A pokusase i neki od Judejaca zaklinjaca, koji se skitahu, da nad onima u kojim bejahu zli duhovi spominju ime Gospoda Isusa, govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda. A bejahu neki sedam sinova Skeve Judejca, prvosvestenika, koji ovo cinjahu. A zli duh odgovarajuci rece: “Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste?!...”, skocivsi na njih covek u kome bese zli duh nadjaca ih i savlada, tako da goli i izranjavani utekose iz one kuce.
Nerazumna ponasanja
Za vreme drugog molenja, mlada zena od 35 godina, iznenada poce divlje da mase rukama ispred. Tesko je recima opisati intonacije njenog glasa kada je zlobno zavikala na oca Germana: "Stara budalo!..." Naviknut na sve u vreme mnogobrojnih "ocitavanja", vremesni svestenik se zaustavi samo na trenutak i, u poluokretu, onome koji bese unutar zene, drsko i zapovednicki dobaci: "Ma, umukni istog trena!..." Taj neko nije vise objavljivao svoja razmisljanja u vezi onoga sto se desavalo - samo je potmulo i nezadovoljno rezao unutar opsednute zene.
Dogadali su se i mnogo ozbiljniji slucajevi. Jednog opsednutog su u dovezli lancima prikovanog za krevet. Jos dok su ga prinosili dverima Lavre, on poce strasno da besni i da se otima iz okova. Umirenje je nastupilo posle nekoliko casova molitvenog sluzenja oca Germana u hramu, gde su besomucnika uneli zajedno sa krevetom.
Na molitve igumana Germana, koje se odvijaju u crkvi Sv. Jovana Pretece, obicno se skupi do stotinu vjernika. Medu njima je, obicno, od tri do pet posednutih. Medutim, daleko od toga da se pojavljuju na svakom bogosluzenju. Ako se takve osobe zadese na molitvi, one se odmah odaju, ponasajuci se neobicno: ispustaju krikove, jecaje, psovke, nerazumljivo mrmljanje... Opcinjena deca bezrazlozno placu. Jednom kada se otac German priblizio jednom takvom malisanu, on zaurla pravim muskim basom, pokusavajuci da se istrgne iz majcinih ruku.
Kada na opsjednute pocnu da padaju kapi svete vode, oni se grce, savijaju, kao od opekotina. U toku sluzbe iguman German nekoliko puta obilazi sve prisutne, pomazujuci ih svetim mirom i kropeci svetom vodom - svakog ponaosob. Oni koji u sebi imaju zleduhe, obicno se grce i uzmicu, prevrcuci ocima. Dok je tekla sluzba, zena koju smo spomenuli na pocetku teksta je cetiri puta pala na pod, grceci se i urlicuci.
Jedna gospoda koja je psovala svestenika, na kraju sluzbe je s mukom pristupila celivanju Raspeca.
Uprkos ocigledne neumesnosti, prisao sam toj zeni i upitao je: "sta ste osecali? Zasto ste tako vikali?..." Pogledvsi me umornim ocima, zena mi odgovori: "Ne znam. Sve se desava mimo moje volje" (...)
Sveto mjesto
Otkuda sve pravoslavni ne priticu u Lavru?
Sudeci po izgledu, odeci, govoru u Sergijev Posad - prestonicu celog ruskog Pravoslavlja - pristizu ljudi iz Moldavije, Sibira, cak i sa Urala. Najvise je posetilaca iz Ukrajine. Vernici, cesto sa porodicama, prevaljuju stotine kilometara da bi celivali svete mosti prepodobnog Sergija - velikog cudotvorca i igumana zemlje ruske. Te mosti koje vec 600 godina ostaju u netruleznosti, sa dubokom poboznoscu celivali su vjernici jos u vreme Ivana Groznog i Petra Velikog!...
Iz svih krajeva Rusije dospevaju ljudi izmedu ostalog i zbog toga da bi stigli do naslednika prepodobnog Sergija - do bacuske Nauma, koji ima dar prozorljivosti, ili oca Germana, koji na sluzenjima izgoni besove.
I evo kakva mi je misao pala na um: na molebne potonjeg dolaze skoro iskljucivo verujuci, religiozni ljudi, ali se i medu njima susrecu opsednuti.
Drevni sveti prozorljivci govorili su o poslednjim vremenima kao o jezovitoj terevenci, kada ce besovi pred dolazak antihrista, iscupavsi se iz ada, poceti da se u gomilama useljavaju u ljude, koji ce im otvoriti dusu svojim bezbozjem, razvratom, porocima, zlobom, mrznjom, srebroljubljem, egoizmom i neljubavlju. Osvrnite se oko sebe! Zar navade sadasnjih vremena ne odgovaraju tim opisima gresnih ljudi koje je kao najvaznije obelezje blizine kraja sveta dao prvi put jos pre 2000 godina sveti apostol Pavle u svojim poslanicama (1. Tim 4, 1-5; 2. Tim 3, 1-9). Zvanicna Crkva, uvek veoma sumnjicava i oprezna prema svim mogucim prorocanstvima o smaku sveta, danas vec otvoreno tvrdi da svi mi zivimo u poslednjem dobu. A o strasnom podudaranju znamenja nadolazeceg Kraja govori u svojim propovedima i otac German... (Aleksej Verda, teksta objavljenog u "Ruskom domu")